Zavist

Gledam Savu. Mirno, s poštovanjem. 
Divim se, i zavidim...

Zavidim velikom žutom leptiru s meraje

na slobodnom i bezbrižnom letu u šarenilu cvijeća.

Na kratkoći života, moći prilagodbe

i smislu za ljepotu.

Zavidim i divljim savskim patkama

na iskričavosti i lakoći gniježđenja 

na zaraslim i blatnjavim savskim obalama. 

I na staništima bez granica.

Zavidim ponajviše zaigranom božanskom povjetarcu, 

što ležerno prebire po mreškastim savskim valovima. 

I bezbrižno se poigrava s krošnjama vrbaka i topolaka. 

Na obim njenim obalama.

                

Ali...

Teška su vremena.

Preteška. Beznađe i očaj.

Dosta mi je svega Gospodine, što činiti?

Gledaj Savu i uči. Odgovori mi.