Živčana astma

Znaš li išta o astmi? Normalno da ne znaš.  Možda se ponekad prisjetiš stare bake i njene astme kojom je davila sve oko sebe? Pa, i samu sebe!  Sada nebitno.

Ja imam više (ne)sreće. Imam s njom česte susrete, osobito sa srčanom i plućnom. Gradimo odnose razumijevanja i uvažavanja. Doživljavam ju kao dnevnu lektiru...

Treća astma, ona živčana, o kojoj ti danas govorim, ušla je u moj život totalno nepozvana, kao siva zona kardiologije. Učili su me o njoj moji pacijenti i priznam, puno toga naučili. Znam, da je složeni društveni, duhovni i tjelesni vrtuljak, bez konca i kraja.  Bolest je gušenja, jednako kao plućna i kardijalna.  Ništa o njoj ne piše, nema je u literaturi i na portalima.  Ona je treptaj u zraku koji nikada ne vidiš, na sreću ne vide ga ni drugi. Astmo neviđena! 

Živčano gušenje je teško plastično objasniti, što me ponekad čini nesretnim. Astma je ipak misterij. Shvati ju najbolje kao poljubac sreće i nesreće, zdravlja i bolesti, rata i mira! Hm? Pa onda... Pa, ako ti je poljubac malo preintiman, onda kao zagrljaj  straha, depresije, nesretnih ljubavi, životnih turbulencija, raznih brodoloma, lista čekanja, neotplaćenih kredita,  poskupljenja ulja i toalet papira... Duga je to lista, dragi prijatelju, jako duga, za koncizne literalne crtice tvojeg autora. Jednom,  jednog dana, sve ću ti napisati, sve ćeš naučiti. Najvažnije, sada si ušao u priču živčane astme.  Sada si svoj na svome i to ti je dovoljno.

Znaš, svi sretni ljudi su slični. Svi nesretni, nesretni su na svoj način. Kada posložim sve te nesreće, pomislim, da bi mi bez njih vlastiti život ostao prazan i bezidejan. Oprosti na sebičnosti i što me nadahnjuje tvoja bol. Ali, svi smo mi nečije nadahnuće.

Zahvala učiteljima. Na spoznaji živčane astme.